Географска карта - Манекен Пис (Manneken Pis)

Фонтана Манекен Пис Манекен Пис (хол. Manneken Pis; у преводу Дечак који пишки ) је бронзана статуа нагог малишана који уринира у базен фонтане. Статуа је висока 61цм, и представља један од симбола града Брисела. Извајао ју је Ијеронимус Дукесној Старији (фра. Jérôme Duquesnoy l'Ancien). Постављена је на место 1618. или 1619. године. Тренутна статуа је реплика која из 1965. године, док се оригинал чува у Музеју града Брисела.

Манекен Пис се налази у близини Великог трга у Бриселу, на раскрсници улица Rue du Chêne и пешачке Rue de l'Étuve.

Најраније помињање Манекен Писа може се наћи у административном тексту из 1451-1452. године о водоводним цевима који снабдевају чесме у Бриселу. Фонтана је од почетка играла суштинску улогу у дистрибуцији воде за пиће. Једине представе ове прве статуе могу се наћи на слици Дениса Ван Алслота, која представља бриселски Омеганг (фолклорни фестивал) из 1615. године.

Гравура Јакуба Херевајна из 1697. године Прва статуа је замењена новом верзијом од бронзе 1619. године. Ову бронзану статуу од 61 центиметра, на углу улица Rue de l'Étuve и Rue des Grands Carmes, направио је вајар Ијеронимус Дукесној Старији (1570–1641). За то време, Данијел Ресенс је потпуно санирао стуб на ком је статуа стајала и двоструко правоугаони базен за сакупљање воде.

Током своје историје статуа је била суочена са многим опасностима. Преживела је неоштећена бомбардовање Брисела 1695. године, али цеви су биле погођене тако да неко време нису могле испоручивати воду. Памфлет објављен исте године сведочи о томе. Овај текст је најстарији доказ да је Манекен Пис постао "објекат славе који су сви ценили и познавали широм света". То је и први пут да је служио као симбол људи из Брисела. Такође се традиционално каже да је након бомбардовања тријумфално поново постављен на свој пиједестал. Том приликом је изнад главе уписан одломак из Библије: In petra exaltavit me, et nunc exaltavi caput meum super inimicos meos ("Господ ме је поставио на камену подлогу, а сада главу подижем изнад својих непријатеља"). Као што показује гравура Јакуба Харевејна из 1697. године, фонтана се више није налазила на улици, већ у удубљењу на углу улица Rue du Chêne и Rue de l'Étuve.

Манекен Пис од 1770. Од 1770. године склоњени су стуб и двоструки правоугаони базен. Статуа је интегрисана у нови декор, у облику камене нише у стени. Вода је једноставно текла кроз решетку у земљи, до 19. века кад је постављен базен. У свом новом окружењу, Манекен Пис оставља утисак да је мањи него у изворном изгледу. Читава конструкција заштићена је оградама, чија последња верзија потиче из 1851. године. Тако је спречен приступ води, па фонтана има само декоративну и симболичку улогу.

Статуа је више пута био предмет крађе или покушаја крађе. Легенда каже да је статуа нестала 1745. године и пронађена у фламанском граду Герардсбергену. У знак захвалности, грађани Брисела су овом граду поклонили реплику статуе. У стварности, први покушај крађе извршила је 1747. године група француских гренадира стационираних у Бриселу. Становништво се побунило против овог дела и претило осветом. Како би се смирио, краљ Француске Луј XV понудио је Манекен Пису господску одећу од броката, извезену златом. Такође га је овластио да носи мач и одликовао га је Крстом Светог Луја.

Статуу је 1817. године украо бегунац Антоан Ликас. Починитељ је жестоко кажњен, био је осуђен на доживотни рад и прво је био сат времена везан на Великом тргу у Бриселу. Оригинална статуа је сломљена у 11 комада током ове отмице, а рестаурирао ју је специјализовани заваривач, под надзором вајара Жил-Ламберта Годешарла. Комади су упоређени и коришћени за прављење калупа у који је уливена бронзана статуа. Статуа је затим заварена на нову базу са ознаком "1620 - РЕСТ 1817".

Манекен Пис доживео је сличне несреће и у 20. веку. Два покушаја крађе догодиле су се 1955. и 1957. Према неким сведочењима статуа је крадена и до седам пута. У јануару 1963. године студенти антверпенског студентског удружења "Де Викингс" су "отели" статуу пет дана, пре него што су је предали властима Антверпена. Локална и међународна штампа покривала је причу, доприносећи прикупљању новчаних средстава која су донирана за два сиротишта. Ствари су биле озбиљније када је нестала 1965.године. Лопов је кип разбио, остале су му само ноге и глежњеви. У јуну 1966, антверпенски магазин Де Пост примио је анонимни телефонски позив, који им је открио да је статуа у каналу Чарлерои. Тамо су га пронашли рониоци, па је враћен у Брисел 27. јуна. Поново је рестауриран а оригинална верзија је сада чувана и изложена на другом спрату Градског музеја у Бриселу. Статуа која је сада на углу улица Rue du Chêne и Rue de l'Étuve је идентична копија.